Funkcioneri bivše vlasti, sada mahom okupljeni oko liste „Srbija protiv nasilja“ uz nekoliko ambicioznih pojačanja iz neslavnih NVO, glavni su politički zagovornici priznanja krivice za navodni genocid koji je, opet navodno, počinjen u ime srpskog naroda i srpske države. Ova interpretacija ima za cilj da se Srbima i državi Srbiji nametne kolektivna krivica za događaje o kojima niko od nas, ne samo da nije ništa znao, nego se ni dan danas ne može doći do istine sakrivene ispod površine presuda raznih političkih tribunala i političke agende prema kojoj je potrebno naći dežurne krivce pored kojih bi se zaboravila krvava prošlost gubitnika dva svetska rata.
Ovim moćnim strukturama iz inostranstva, u Srbiji svakako neće nedostajati saradnika.
Tako su se prvaci tzv. liste „Srbija protiv nasilja“ našli da nam već godinama unazad, u okviru svog političkog delovanja, objašnjavaju da su Srbi krivi za nekakav genocid, nesebično se nudeći da ga baš oni priznaju u naše ime, naravno sa visoke državne funkcije.
Za prvog na listi „Srbija protiv nasilja“, Radomira Lazovića, o tome više i ne treba diskutovati.
– Ako je doneta rezolucija, a kategorizacija koja se koristi je Međunarodnog suda pravde koja kaže da je bio genocid, pa šta ćemo sad, hoćemo da otvaramo ponovo to – Radomir Lazović.
Istog stava je i Dragan Đilas, treći na listi „Srbija protiv nasilja.“
– Da se suočimo sa prošlošću i sa genocidom koji je počinjen u Srebrenici – rekla je Marinika Tepić, 6. na listi „Srbija protiv nasilja.“
– Vrlo jasno smo govorili da je Srebrenica genocid – rekla je Biljana Đorđević, 11. na listi „Srbija protiv nasilja.“
Istog stava je i Aleksandar Jovanović Ćuta, 12. na listi „Srbija protiv nasilja“.
– Naš parlament je 2010. godine doneo rezoluciju kojom se obeležava taj datum – rekao je Zoran Lutovac, 37. na listi „Srbija protiv nasilja.“
