- Mi bez struje nismo ništa. Navikli smo da trošimo struju sve više, navikli smo se na lagodan život. I u nardnih 10 godina ćemo uložiti 380 miliona evra u revitalizacaciju HE Đerdap. Tako će Đerdap da dobije dodatnih 50 megavata struje – rekao je predsednik Vučić prilikom posete ovom gigantu na Dunavu. Pre neki dan u jednom intervjuu predsednik je najavio i skorašnju izgradnju nove hidroelektrane Đerdap 3, negde između Golupca i Donjeg Milanovca.
Ne znamo da li je predsednik obavešten, Đerdap 3 nije ništa novo i nepoznato! Da je bilo sreće i pameti Srbija bi skoro 10 godina imala ovu elekranu. Ali nije bilo pameti. Srbija je imala Mlađana Dinkića! Nažalost!
Krenimo redom, još 70-tih godina napravljen je plan za hidrelektrane Đerdap 1; Đerdap 2 i Đerdap 3. To naravno postoji u dokumentaciji u Kladovu. Kada je završena HE Đerdap 2 napravljen je detaljan plan i za treću reverzibilnu hidroelektranu. To je prosto takav sistem, postoje dve akumulacione elektrane i treća reverzibilna. U prevodu to znači da se voda preko noći ispumpava u posebna jezera, a preko dana se ta voda vraća i pravi struja u vreme kada je najveća dnevna potrošnja i kada je potrebna dodatna struja. To znači da se ne bi dodatno uključivali agregati na Đerdapu ili u TNT Obrenovcu.
Za Đerdap 3 su predviđena dva agregata od po 300 megavata, što je znatno više od pomenutih 50 megavata. Sa ovom trećom hidroelektranom Srbija bi duplirala proizvodnju struje i postala najveći proizvođač energije u Evropi. I što je najvažnije sva oprema bi se pravila našom pameću i u našim fabrikama.
Dakle, 2009. godine Petar Škundrić (SPS) preko ambasadora Unkovića stupa u pregovore sa najozbiljnijim kineskim firmama. Kinezi su dolazili nekoliko puta u Kladovo te godine, i dogovoren je projekat od milijardu dolara. Uslovi su bili izuzetno povoljni. Rok predviđen za izgradnju je bio četiri godine. Grejs period od pet godina, a rok da se novac vrati je bio od 12 do 13 godina sa kamatama od samo dva posto. To su bili uslovi koji se retko gde dobijaju u svetu. Čak je napravljena i tzv. Studija izvodljivosti i bilo je pitanje dana kada će se krenuti sa izgradnjom.
A onda se uključio famozni Mlađan Dinkić i poništio sve dogovore! Naravno, Dinkić je to uradio lobirajući za Nemce. To je elegantno uradio preko DS kadra Dragomira Markovića, tada direktora Direkcije EPS-a za strategije i razvoj. Doneto je rešenje da ne može ništa da se radi sa strancima bez Markovićeve direkcije. On i Dinkić su odmah potpisali ugovor o tehničko poslovnoj saradnji sa Nemcima, tačnije sa firmom RWE.
I šta se desilo.
Ništa.
Bukvalno ništa nije urađeno. Marković je smenjen 2012. godine kada je SNS došla na vlast. Imao je tri godine da uradi nešto sa nemačkom firmom, ali ništa nije uradio. Da podsetimo još jednom, sve ovo se dešavalo 2009. godine kada je sadašnji predsednik nosio Dinkićevu sliku u zatvorskom odelu. Danas 12 godina kasnije Vučić najavljuje izgradnju istog Đerdapa 3, na istom mestu gde je trebalo da bude napravljen. Ali nije, zahvaljujući Dinkiću! Eto da se zna! Možda predsednik i ne zna da je baš Dinkić to sprečio. Ako zna, čisto da se zamisli i izračuna koliko smo para izgubili za ovih 12 godina.
Gradiša Katić /Afera
