Ko je sve i kada iz redova srpske vlasti davao dozvole za primenjena geološka istraživanja zloglasnoj britanskoj firmi Rio Tintu? Kako je i dokle trajala istražna idila kompanije? Zašto se narod u Srbiji pobunio? Čije sve Vlade su potpisivale sporazume i rešenja?
Kada je 2004. godine pomenuta kompanija smrti došla u dolinu Jadra, niko nije ni mogao pretpostaviti kakvo se zlo nadvilo nad Podrinjem, Mačvom i čitavom zapadnom Srbijom. U početku, kompanija je stidljivo komunicirala sa lokalnom zajednicom, davala sitne donacije mesnoj zajednici i fudbalskom klubu, a od meštana dobijala parcele za istraživanje po povoljnim cenama, ali niko u prvom momentu nije ni znao šta se istražuje i u koje svrhe. Istražna idila za Rio Tinto trajala je sve do kraja 2019. godine, kada kompanija prvi put u javnost izlazi sa predlogom Prostornog plana područja posebne namene (PPPPN) za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“.
Javna rasprava za PPPPN vođena je u decembru mesecu pred Novogodišnje praznike, bez ikakvih adekvatnih informacija u tom trenutku. Na pitanja predstavnika medija koji će biti sastav jalovine, šta se dešava sa otpadnim podzemnim vodama, koje su potrebne količine vode, koje će se hemikalije upotrebljavati i u kojim količinama, adekvatnih odgovora nije bilo. Treba istaći da je Uredbom Vlade Srbije (što je raritet) usvojen PPPPN krajem februara meseca, bez zakonske obaveze da PPPPN bude usklađen sa višim planskim aktima, odnosno Prostornim planom Republike Srbije i Prostornim planom grada Loznica.
Interesatno je i da nadležno ministarstvo 25. decembra 2020. godine u Dopisu odgovara da operater nije bio u obavezi da pre usvajanja PPPPN izradi „Dugoročni program eksploatacije litijuma na minimalno 10 godina“ uprkos vrlo jasnoj odredbi iz člana 88. tada važećeg Zakona o rudarstvu.
Iz razloga što ni stručnjaci za tako mali vremenski rok za javnu raspravu ne bi sastavili argumentovane primedbe, onda je PPPPN proglašen nevažećim i upućena je Inicijativa Ustavnom sudu Srbije. Kasnije je Inicijativa dopunjena i potpisana od strane 1600 građana Loznice i Šapca, za svega četiri dana.
Iako predsednik Vučić i njegovi bliski saradnici ne propuštaju priliku da javnosti saopšte da su „oni predhodni“ sve potpisali, dokumentacija do koje se došlo demantuje Vučića i stavlja u pravi kontekst i prošle i sadašnje vlasti. Prvo Rešenje odobrava 08.06.2004. godine Vlada Vojislava Koštunice, u kojoj je ministar rudarstva bio Radomir Naumov tada član DSS, a potpisnik zamenik ministra Đorđe Mihailović, godinu dana kasnije pod istom Vladom i ministrom 26.09.2005. Rešenje potpisuje zamenik ministra Dejan Rajković, koji takođe potpisuje i Rešenje od 15.01.2007. godine. U novoj (drugoj) Vladi Vojislava Koštunice za ministra rudarstva je postavljen takođe kadar DSS – dr Aleksandar Popović koji je i potpisnik Rešenja od 04.01.2008. godine, međutim iste godine dolazi Vlada Mirka Cvetkovića, a sektor rudarstva pripada u raspodeli stranačkog plena SPS-u, pa tako Petar Škundrić novi ministar nije časom časio, već je samo mesec dana nakon stupanja na dužnost potpisao Rešenje 28.08.2008. godine, iako za to nije bilo nikakve potrebe jer je predhodno rešenje trajalo godinu dana. Škundrić i Rešenjem od 15.09.2009. galantno produžuje istražne rokove na više od godinu dana. Rekonstrukcijom Vlade rudarstvo od 2011. godine prelazi u nadležnost ministarstva za zaštitu životne sredine koje u to vreme vodi zloglasni žuti lopov Oliver Dulić kadar DS, a njegov državni sekretar Bojan Đurić potpisuje naredno Rešenje od 14.04.2011. godine. U međuvremenu 04.07.2011. gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović (G17 plus) sa kompanijom potpisuje Memorandum o saradnji, koji predstavlja dokument o namerama i razumevanju između kompanije i lokalne samouprave, odnosno njenih javnih preduzeća. Sredinom 2012. Vladu preuzima Ivica Dačić, ali ministarstvo rudarstva pripada u raspodeli SNS-u, odnosno ministru Milanu Bačeviću sadašnjem ambasadoru Republike Srbije u Kini, koji 12.12.2013. godine potpisuje Rešenje sa rokom trajanja od 2 godine. U međuvremenu Vladu Srbije preuzima Aleksandar Vučić, a poslovi sa Rio Tintom se intenziviraju. Ministarstvo rudarstva preuzima SPS odnosno ministar Aleksandar Antić koji 22.01.2016. potpisuje Rešenje sa rokom važnosti od 2 godine. U junu 2017. godine Vladu preuzima Ana Brnabić, a mesec dana kasnije novi-stari ministar svoj potpis stavlja i na Memorandum o saradnji koji ne proizvodi nikakve obligacione odnose, već predstavlja namere obe strane o saradnji i razumevanju. Dokument predviđa i osnivanje Radne grupe za projekat „Jadar“.
Antić 22.01.2018. stavlja novi potpis na Rešenje o nastavku geoloških istraživanja Rio Tinta, sa rokom važnosti od dve godine. Pred sam kraj svoj ministrovanja Antić potpisuje i Rešenje od 22.01.2020. godine, a dvadeset dana kasnije 14.02.2020. Antić izdaje i Rešenje o zadržavanju prava na istražnom prostoru. Odlazeći ministar 13.07.2020. godine izdaje kompaniji i Rešenje o proširenju istražnog prostora za 3,3 kilometra kvadratna, a 25.08.2020. godine Antić potpisuje i Rešenje o odobravanju primenjenih hidrogeoloških istraživanja na prostoru Lipničkog Šora, odakle kompanija planira da uzima vodu iz aluviona Drine za potrebe postrojenja.
Ovim objavama sve postojeće raspoložive dokumentacije želimo da se otkloni prostor za svaki vid dalje medijske manipulacije, ko je i šta potpisivao i čija je odgovornost veća. Jasno je iz priložene dokumentacije, da su u ovoj priči, svi u svojim okvirima davali svoj „skromni“ doprinos. Podrinjski anti korupcijski tim će i u narednom periodu nastaviti javnosti na uvid da stavlja svu raspoloživu dokumentaciju, kako bi se izbegle sveprisutne manipulacije i političke zloupotrebe.