Primena svih vakcina je svakako najvažnija karika naše borbe. Ipak, najveći broj naših stanovnika je primio „sinofarm“ vakcinu, pa se može reći da je ova vakcina najviše doprinela suzbijanju epidemije. Da nije bila efikasna, mi bismo još imali visoke brojeve obolelih – kaže Sanja Radojević Škodrić, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Poslednjih dana se mnogo govori o trećoj dozi vakcine, a javnost je zbunjena da li ima potrebe za tim i koju vakcinu da uzme.
– Imajući u vidu da uprkos svim naporima Vlade Srbije da se obezbedi dovoljan broj vakcina i to od četiri različiti proizvođača, tako da građani mogu i da biraju kojom vakcinom žele da se vakcinišu još uvek nemamo dovoljan broj vakcinisanih i na pragu smo još jednog talasa korona virusa. U Srbiji je do sad vakcinisano blizu 50 odsto građana, a svega oko 18 odsto mladih od 18 do 30 godina, što je posebno zabrinjavajuće.
Veliki značaj masovne imunizacije je u tome što sprečava dugotrajnu cirkulaciju virusa u populaciji i smanjuje šansu virusu da mutira. Kako bi sačuvali zdravlje populacije, potrebno je da veliki procenat ljudi razvije imunitet – odnosno kolektivni imunitet i na taj način smanji šansu virusa da pronađe osetljivu osobu.
Kolektivni imunitet je značajan jer pored imunizovanih štiti i osobe koje iz određenih razloga ne mogu da budu vakcinisane, zbog svoje osnovne bolesti kao i one osobe koje su u visokom riziku od teških formi oboljenja. Mislim da je najvažnije da mladi budu svesni svih ovih činjenica i da se što pre vakcinišu.
Uveliko je u svetu otvorena diskusija i razgovara se o eventualnoj potrebi za trećom dozom vakcine. Ono što u ovom trenutku mogu da vam kažem jeste da Srbija prati istraživanja svih proizvođača vakcina u vezi sa eventualnom primenom treće doze. Konačna odluka o primeni treće doze vakcine biće razmatrana i doneta od strane Kriznog štaba.
Kažete da je „sinofarm“ vakcina najviše dopinela suzbijanju epidemije kod nas. Po čemu se ova vakcina razlikuje od ostalih koje su nam dostupne?
– „Sinofarm“ vakcina u sebi sadrži inaktivisani virus SARS-Cov-2 izolovan iz prvih pacijenata u Vuhanu. Njena proizvodnja je izuzetno zahtevna i daleko je teža nego proizvodnja mRNK vakcina. Radi se o staroj, dobro ispitanoj tehnologiji koja se koristi već skoro 70 godina u svetu.
Pošto ćemo sami odlučivati o tome koju ćemo treću dozu primiti, a mišljenja su oprečna, možete li nam reći koje su prednosti kineske vakcine?
– Prednosti, odnosno benefiti „sinofarm“ vakcine su višestruki, a ja ću izdvojiti samo neke od njih. Najpre, ona sadrži ceo virus, sa svojim S (šiljak) i N (omotač) proteinom, a ostale vakcine sadrže samo informaciju (mRNKA) za sintezu S proteina. Nažalost, virus mutira baš na S proteinu i tako izbegava postojeće mRNK vakcine. Dokaz za otpornost novih mutanata na mRNK vakcinu, je nažalost i novi talas pandemije u Velikoj Britaniji i Izraelu koji su vakcinisali preko 70 odsto stanovnika. Moguće je da će „sinofarm“ vakcina iz gore iznetih razloga biti efikasnija kod mutiranih sojeva, što je izgleda slučaj u Srbiji koja je vakcinisala više miliona stanovnika ovom vakcinom. Studija iz Šri Lanke koja je prihvaćena za štampu i izlazi uskoro je pokazala da je „sinofarm“ vakcina imala veću efikasnost prema delta soju virusa od mRNKA vakcina. Prema tim podacima efikasnost „sinofarm“ vakcine u delta soju iznosi čak 95 odsto kod mladih i starih. Drugo, bezbednost „sinofarm“ vakcine je vrlo velika, što je publikovano u visoko rangiranom časopisu JAMA, 2021. prema čijim podacima je ova vakcina imala najmanje neželjenih dejstava od svih ostalih vakcina. Potom, efikasnost „sinofarm“ vakcine da spreči obolevanje od kovida je prema objavljenim podacima 78 odsto, a studija iz UAE čak i 86 odsto. Odnos koristi/rizik koji je najvažniji za svaki lek je izuzetno povoljan. Treba istaći i da, kako se ova vrsta vakcina često primenjuje i više puta, npr. kod gripa, za očekivati je da se primeni i treća doza kod ljudi sa nižim titarom antitela. Recimo slična polio vakcina se primenjuje kod odraslih u dve doze, a treća doza se daje posle 8-12 meseci i onda posle 10 godina. To nije problem, kada se radi o bezbednoj vakcini.
„Sinofarm“ vakcina će se proizvoditi u najskorije vreme i u našoj zemlji. Da li je i to jedan od benefita?
– Apsolutno. Kako virus vrlo brzo mutira i prilagođava se populacijama, moguće za očekivati pojavu i sojeva tipičnih za naše stanovnike. Proizvodnja vakcina je skup i sofisticiran proces, a kapaciteti proizvodnje i svetskih proizvođača vakcina ograničeni. U nekim situacijama kada imate ograničenu dostupnost vakcina, na primer nedovoljne količine zbog velike globalne potražnje, poslovna politika velikih proizvođača je uglavnom usmerena na obezbedjivanju potrebnih količina prvo svog tržišta, zatim najvećih tržišta i na kraju za ostale. Da li je upitno, da povratak fabrika vakcina u Srbiju ima presudni značaj za sigurnost naših građana u budućnosti? Bili smo svedoci da su tokom pandemije mnoge EU zemlje od kojih kupujemo lekove zabranile izvoz istih! Takođe, do nedavno ni kovaks sistem nije funkcionisao. Upravo zato, značaj postojanja domaće proizvodnje kako vakcina, tako i lekova je u tome što vam to pruža nezavisnost, sigurnost u obezbeđivanju potrebnih vakcina i lekova u dovoljnim količinama, kako u redovnim tako i u slučaju bilo kojih vanrednih okolnosti.