U trenutku kada se u skupštini raspravlja o predlogu zakona kojim bi se u katastar upisalo vlasništvo nad više od četiri miliona neuknjiženih nepokretnosti, u javnosti su počele da se „provlače“ i priče o brisanju iz katastra prvog dana maja 2028. onih koji su u ovu evidenciju upisani kao takozvani „držaoci“, a ne vlasnici imovine. O čemu je reč?
Ko je upisan kao držalac, a ne vlasnik nepokretnosti, automatski će biti brisan iz katastra 1. maja 2028, predviđeno je Zakonom o postupku upisa u Katastar nepokretnosti i vodova. Šta je držalac i kako može da se, do tog roka – upiše kao vlasnik?
Brisanje iz katastra 1. maja 2028. odnosi se na one koji su upisani u katastru kao držaoci, a nisu formalno upisani kao vlasnici i koji ne ispune uslove za upis prava svojine do tog datuma – objašnjava advokat Boško Knežević.
Ovo je, kaže, predviđeno članom 58 Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.
Knežević objašnjava u kojim konkretno slučajevima se može javiti ova situacija.
Nije pokrenut postupak upisa vlasništva
Ako je, na primer, lice steklo pravo upisa vlasništva (kroz kupoprodaju, nasledstvo, poklon, gradnju i slično), ali nije podnelo zahtev za upis tog prava u katastar – ostalo je da se imovina vodi kao “držalac/držalac državine“ – objašnjava Knežević.
Nepotpuna dokumentacija/nedostatak dokaza
Postoje situacije u kojima neka osoba ima faktički posed i nekakav osnov, ali „ne poseduje dokumente adekvatne za upis u katastar“.
To znači da, na primer, ne raspolaže dokazima o kontinuitetu pravnog sleda, overenim ispravama, sudskim rešenjima, itd – objašnjava advokat.
Kompleksne pravne situacije – vanknjižno stečeno pravo
Postoje situacije kada je, na primer, objekat sagrađen, a vlasništvo nije uknjiženo.
Takođe, slučajevi nasleđivanja gde naslednik nije izvršio upis, zatim kupoprodaja bez overenog ugovora.
Ili, situacije gde je promet imovine obavljen, ali formalnosti nisu ispunjene.
Dakle, to su lica koja sa stanovišta faktičkog stanja – drže imovinu – ali zakonski nemaju upisan vlasnički status.
