Medicinski kanabis: Oboleli čekaju legalizaciju,crno tržište cveta

„Krenuo sam po devetu dozu. Ženu su verovatno pratili, možda su pratili i mene, možda sam bio kolateralna šteta. Priveli su nas oboje, dali smo izjavu i pustili su nas.“Saša već 20 godina boluje od multiple skleroze, lečio se kortikosteroidima, desnu nogu jedva je pokretao, živeo je sa neprekidnim bolovima. Na jednoj od nacionalnih televizija čuo je od dr Alena Azarića o kanabisovom ulju, potražio vezu i sad se isključivo njime leči već nekoliko meseci. Ulje ili smola kupuje se u špricevima od pet mililitara. Svaki špric košta 300 evra. Za multiplu sklerozu, karcinom i ostale teške bolesti predviđena doza za lečenje je 60 mililitara, što znači da će crnom tržištu Saša ostaviti 3.600 evra. Njegova porodica, žena i dvoje dece odriču se svega da bi se on lečio na ovaj način.

„Oni treba da me tuže, a ne država“, kaže Mićić. Nikad nije probao marihuanu. Sad istiskuje iz šprica „zrna“ gustog ulja konoplje indike, veličine pirinča.

„S prvim zrnom osetio sam olakšanje. Simptomatski deo odmah se oseti. Uspeo sam da spavam, a zaboravio sam šta je spavanje. Povećavao sam dozu na svakih pet dana i kad sam došao na tri zrna, počeo sam da osećam svaki mišić na nozi. Na petom zrnu osetio sam kao da mi se svi nervi regenerišu. Kičma mi konstantno radi. Nekad mi se činilo da imam dasku na leđima, sad ustajem i otvaram vrata ženi. Ne sećam se kad sam bio ovoliko srećan. Pošto mi je kretanje bilo ograničeno, ponovo učim da hodam kao dete od godinu dana. Potrudiću se da lečenje privedem kraju, inače ništa nisam uradio. I nakon hapšenja, nađe se veza, nisu ljudi od kojih kupujem bez srca. Čekaću da mi padne koncentracija THC. Tek ću onda znati rezultate, kad budem otišao kod svog neurologa i on mi bude rekao na čemu sam. Moja moralna obaveza je da pričam i kažem da svakome preporučujem ulje kanabisa.“

NEUSAGLAŠENI STAVOVI STRUČNJAKA

Privođenje zbog kupovine ekstrakta marihuane u medicinske svrhe nezamislivo je u zemljama Evropske unije, gde je lečenje ovom biljkom legalizovano. Da ne govorimo o Americi i Los Anđelesu, naročito Venis Biču, u kojem postoji gotovo hiljadu marihuanskih zadruga, kao da je Džimi Morison gradonačelnik.
Umesto reči „trava“ kaže se „lek“, „duvač“ je „korisnik terapije“, a marihuana je kanabis. Liberalnom stavu prema korišćenju marihuane u medicinske svrhe pridružile su se Kanada, Australija, Meksiko, Urugvaj i Izrael.

U Evropskoj uniji prodaje se u obliku oralnog spreja, tableta i kapi. Lista bolesti kojoj kanabis prija je ogromna – od karcinoma do glaukoma. Ublažavaju se mučnine kod hemoterapije, neurološke posledice side, grčenje mišića kod multiple skleroze i epilepsije, bolovi i deformiteti kod reumatoidnog artritisa, eliminišu se gubitak apetita, nesanica, umor, migrena i stres koji prate teške bolesti. Sa tim se slažu svi stručnjaci.
U Srbiji borba za legalizaciju marihuane u medicinske svrhe tek dobija zamah. Iako je porast onkoloških bolesti ravan epidemiji, svaki čas se pokvari poneki aparat za zračenje, iznebuha dođe do nestašice citostatika – ništa se ne pomera. Prosečan čovek legalizaciju zamišlja kao raj za narkomane. Tek kad se neko ozbiljno razboli i počne da se leči, čuje od ovog i onog za ulje kanabisa, počne da češlja po internetu, pa da traži vezu, pa da skuplja ili pozajmljuje novac…
Tužno i strašno. Nema preparata za ulepšavanje ili suplementa da „ojača imunološki sistem“ koji se ne reklamira na sva zvona, ali država je mutava kad je reč o kanabisu. Treba mnogo toga da se objasni -šta su kanabinoidi THC, CB1 i CB2, da je THC jedini psihoaktivan i vodi se kao narkotik, da 20-30 procenata čistog THC služi kao lekovito sredstvo, a sve što je ispod toga je običan narkotik koji služi u „rekreativne svrhe“. Naravno, i da se objasne štetna dejstva kanabisa, koji se, prema istraživanju dr Dejvida Nata, bivšeg predsednika Evropskog koledža za neuropsihofarmakologiju, nalazi na osmom mestu po stepenu štetnosti, iza alkohola i nikotina.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar obećao je septembra prošle godine zakon, oformljena je radna grupa na čijem čelu je propala političarka i propala predsednička kandidatkinja frakcije lopovske Nove demokratije odnosno Liberala Srbije dr Danica Grujičić, neurohirurg. Na pitanje dokle se stiglo, dr Grujičić je odgovorila:

„Radna grupa još nije formirala definitivno mišljenje. Stavovi samih članova radne grupe se razlikuju, pokušavamo da ih usaglasimo. Analiziraju se sve činjenice za i protiv legalizacije.“

Međutim, IRKA – Inicijativa za legalizaciju medicinskog kanabisa i mnogo kasnije od njih udruženje „Lekalizacija Srbije“, nastalo januara ove godine, pritiska Vladu da što pre izglasa izmene Zakona o psihoaktivnim i kontrolisanim supstancama. Zahtev je predao dr Milan Savić, direktor bolnice „Sveti Sava“ u Beogradu i potpredsednik udruženja. Okupili su veliki tim lekara i stručnjaka, političara i javnih ličnosti, od Slavice Đukić Dejanović do Žarka Paspalja.

„Lekalizacija“ ima gotovo 13.000 članova, uglavnom pacijenata s kompletnom medicinskom dokumentacijom, a zdravstveni kartoni njih nekoliko stotina koji se već leče ili žele da se leče kanabisom predato je Ministarstvu zdravlja zajedno sa zahtevom za legalizaciju.

TRIBINAMA DO LEGALIZACIJE

„Dosad smo održali više od 20 tribina širom Srbije i Republike Srpske i govorićemo javno dok nas ne pohapse ili dok nam ne dozvole ono što je Ustavom zagarantovano pravo svakog građanina Srbije – da sam može da izabere način lečenja“, kaže Antonije Kovačević, novinar i predsednik udruženja.

„Moj motiv je lični – 2011. sam oboleo od reumatoidnog artritisa i sve do prošle godine neuspešno sam se lečio kortikosteroidima i antimalaricima – samo ime kaže da nije u pitanju lek za artritis. A onda sam pre godinu i po dana čuo za kanabis. Sve se preko noći okrenulo. Već godinu dana ne uzimam lekove izuzev kanabisa, osećam se odlično i, ono što je najvažnije, nedavno sam radio analize koje su potvrdile da je moja bolest u remisiji. Kako onda da ćutim o tome? Bilo bi idiotski i neljudski da ono što je meni pomoglo ne preporučim drugim ljudima koji boluju od sličnih ili težih bolesti.“

Propala političarka i propala predsednička kandidatkinja frakcije lopovske Nove demokratije odnosno Liberala Srbije Dr Danica Grujičić i novinar Antonije Kovačević pokušali su da razgovaraju na ovu temu u jednoj televizijskoj emisiji. Doktorka se saglasila da ulje kanabisa ima efekta kod mučnina i metastaza na kostima.

„Pošto je svetski trend da se prihvata sve što je novo, postoje i kod nas lekovi na bazi kanabinoida, kao što su ‘sativeks“ za multiplu sklerozu, ‘dronabinol’, sintetisani THC, i ‘marinol’, ekstrakt kanabisa. Kanabis leči samo simptome, rak ne.“ Emisija je prekinuta zbog svađe.

Dok se stručnjaci ne usaglase, Srbija je, kao i zapadni Balkan, prepuštena crnom tržištu. Ispod ruke se prodaju ulja konoplje, koja služe samo za salatu. Malo ih oboje i prodaju za velike pare. Bofl se uglavnom donosi iz Španije, Albanije, Austrije i s Kosova.

„Mom drugu su prodali obično jestivo ulje“, rekao je na jednoj tribini „Lekalizacije“ dr Jeroslav Bojović, specijalista interne medicine. „Posle je našao drugo, ali bilo je kasno. Postali smo moralne nakaze, bogatimo se na tuđoj nesreći.“

Marina (55), koja od 1993. boluje od reumatoidnog artritisa kaže da je bila potpuno deformisana, mlada žena u telu starice. Bez sna, uz bolove, želela je da se ubije. Za ulje kanabisa čula je od poštara čija strina živi u Kanadi i leči se kanabisom od iste bolesti. „Šteta što ga nema ovde“, rekao je.
Marina je našla ulje na crnom tržištu. Na Svetog Savu, 27. januara ove godine, pomolila se i počela s terapijom. Tarifa je ista kao kod Saše Mićića – pet mililitara za 300 evra. Traje joj mesec dana.
Danas, u junu 2015, Marina se potpuno ispravila, radi sve poslove, šeta i oseća radost života. Neprekidno je na kanabisu – tri zrna ujutru, tri uveče i dva u podne – po potrebi, kad se menja vreme.
„Ako bih prestala s kanabisom, sigurna sam da bi bolovi ponovo počeli. Bolest bi se vratila, verovatno je uvek tu. Nisam potpuno izlečena, ali normalno živim.“

Tako dolazimo do pitanja svih pitanja – da li ulje kanabisa leči maligne i druge teške bolesti ili samo olakšava život bolesnima? Mišljenja lekara i pacijenata ovde se uglavnom razilaze.

„ULJE KANABISA JE PREVARA“

Profesorka dr Nadeždi Basari je lečeći slavne i bogate i sama postala selebriti, ikona onkologije, autoritet kome se veruje.

Dr Basara, onkolog, hematolog, klinički farmakolog u primeni lekova koji su ispitivani kroz kliničke studije i direktorka interne klinike „Maltezer Franciskus“ u nemačkom gradu Flenzburgu (bolnica tajnog reda Malteških vitezova), kategorički tvrdi da nema nikakvih dokaza da ulje kanabisa leči rak i da nije za to ni registrovano, već da se u Nemačkoj daje samo za poboljšanje apetita i popravljanje simptoma umora kod teških bolesnika, u koje se svrstavaju i bolesnici s rakom.

Doktorka kaže da je upoznata s „medijskom histerijom“ u Srbiji u vezi sa uljem kanabisa, ali smatra da je to posledica neinformisanosti građana. Prema njenim rečima, kanabis je u farmakoindustriji već odavno sastavni deo određenih lekova za poboljšanje apetita i smanjenje umora, ali da kroz studije nije dokazano da može da se primeni kao lek za lečenje raka.

„Mislim da ljudi treba da shvate i znaju da je reč o prevari kad se tvrdi da je neko izlečio rak uljem kanabisa“, tvrdi dr Basara.
„Upravo sam se vratila s američkog kongresa onkologa, na kojem je učestvovalo više od 40.000 onkologa i hematologa iz celog sveta i predstavljeno 10.000 naučnih radova. Sama činjenica da nije prikazan nijedan rad s uljem kanabisa govori za sebe. Da se radi o leku koji leči rak, kongres bi bio prepun radova o tome.“

Ona kaže da do poboljšanja apetita, smanjenja spazama i manjeg osećaja umora kod teških bolesnika dolazi zbog dejstva ulja kanabisa na centralni nervni sistem, jer je reč o poznatom „haj efektu“ koji izaziva ova stara droga.

„U Nemačkoj imamo bolje lekove za te simptome i ulje kanabisa ne koristimo, iako je takav lek registrovan. Ipak, s obzirom na to da je efekat terapije slabiji od drugih lekova, ne upotrebljava se i nije sastavni deo protokola za lečenje.“

Dr Nadežda Basara smatra da bi kanabis kao lek svakako trebalo registrovati i u Srbiji, ali samo za iste dijagnoze kao u Nemačkoj kako bi se smanjile zloupotrebe.

Pošto su bolesni ljudi često vođeni logikom da nemaju šta da izgube, pitamo dr Basaru da li postoje štetna dejstva kanabisa ako se koristi u medicinske svrhe.

„Štetna dejstva kanabisa su nedovoljno opisana i podaci su heterogeni. U više studija pokazano je da kanabis može da izazove rak u predelu uha, grla i nosa, ali se taj efekat gubio kad su rezultati analizirani i s aspekta pušenja cigareta i unošenja alkohola. Slični rezultati su pokazani u slučaju raka pluća – kod bolesnika s rakom pluća mlađih od 55 godina pokazano je da uzimanje kanabisa povećava rizik za osam odsto. Što je uzimanje kanabisa bilo vremenski duže, to je i rizik bio veći“, jasna je dr Basara.

„Trenutni srpski lakoverni pacijenti nabavljaju lek ispod ruke, plaćaju mnogo za njega, a veliko je pitanje šta uopšte uzimaju“, pita se dr Basara. Njen savet pacijentima je da ne uzimaju ovaj lek na crno, već da od lekara specijaliste traže alternativni lek za koji je naučno i kroz studije i praksu dokazano da ima efekta.

Podsećamo doktorku Basaru na „teoriju zavere“, koju često pominju zagovornici legalizacije, a koja glasi: „Ne želite da se ljudi izleče!“

„To su parole koje prolaze samo kod neinformisanog naroda. Lekarske institucije kao što su lekarska društva, komore i medicinske ustanove treba da budu jedinstveni u stavu i da informišu svoj narod, kao što je to slučaj u Nemačkoj, Austriji i slično“, kaže dr Basara.

„U sređenom društvu kao što je nemačko zagovornici ovakvih teorija nemaju nikakve šanse. Tamo se zna ko šta radi, ko je za šta odgovoran, ko ima ekspertizu i ko daje javne izjave i saopštenja. Preventivna upustva društava lekara različitih specijalnosti i ustanova omogućavaju nemačkom narodu, ali i svima u svetu jer su sva postavljena na internet, da na vreme budu informisani. Već sam navela da su još 2008. izdata prva zvanična saopštenja u vezi sa čuvanjem matičnih ćelija iz pupčane vrpce, jer smo znali na kakvim istraživanjima rade japanski i engleski naučnici, koja su kasnije i rezultirala Nobelovom nagradom. Nemačka je zemlja zakona i uredbi koji se disciplinovano sprovode, poštuju i stalno se kontroliše njihova primena, gde znanje i ekspertiza, kao i kultura ophođenja i izražavanja u sredstvima javnog informisanja imaju moć.“

Više o aferi sa matičnim ćelijama i kako se profitir ana srpskoj deci pogledajte OVDE.

INTEGRATIVNI PRISTUP

„Ko neće da vidi, neće da vidi“, kaže dr Predrag Nikolić. Ovom kliničkom farmakologu su pre više od godinu dana utvrdili neoperativni karcinom plućne maramice i stanje je bilo takvo da su mogli samo da mu vade vodu. Najpre je počeo da se leči kanabisovim uljem, pa onda hemoterapijom, davao je sebi intravenski rastvor sode bikarbone, koristio i ruski lek „segidrin“… Najnoviji nalazi pokazali su da bolest još uvek postoji, ali njemu je bolje – na početku bolesti bio je vezan za krevet, a sad može i da vozi.

„Ja sam za integrativni pristup lečenju svih, pa i najtežih bolesti. Klasična medicina mora da se kombinuje s alternativnom“, kaže Nikolić.

„Uvek će biti zloupotreba. Setimo se samo rakije ‘zozovače’, koja je usmrtila toliko ljudi, afere sa aflatoksinom u mleku, koja je zataškana, džinovskih jabuka i paprika koje se prodaju na pijacama… Ne znamo ni šta pijemo ni šta jedemo, ali zato smo spremni da anatemišemo kanabis, uprkos tome što je pomogao tolikim bolesnim ljudima“, dodaje.

Nikolić ne misli da su za ovakvu situaciju odgovorne samo farmakološke kuće, već i da među lekarima postoji oportunizam i inercija, što naziva „medicinskom ideologijom“.

„Najveći nonsens je da dopuštaju sintetički kanabis, a prirodni ne. Da bi jedan lek došao na tržište potrebno je dve milijarde dolara. Koja će se farmaceutska kuća odreći profita zarad altruizma?! Nijedna. Oni pribavljaju dokaze šta je lek, a šta nije. Na kraju dolazimo u apsurdnu situaciju – tražimo bolest za lek, a ne lek za bolest.“

Nikolić podseća da nijedna bolest nije samo telesna, već da u njoj učestvuje i psiha.

„I da vam kažem još nešto – gore je ostati bez ikakve nade nego imati lažnu nadu.“

dr Ana Bojić