Dešavanja u Partizanu iznenadila su sve, ne samo neupućene, jer izgleda da su svi znali da je stadion u Humskoj „mala Kolumbija“, osim onih kojima je posao borba protiv narko-mafije.
Zašto naše sportske institucije ćute, gde su ministarstvo sporta i čelnici Fudbalskog saveza Srbije? Zašto se ne oglašavaju, makar da daju moralnu podršku svim onim poštenim fudbalskim radnicima u Humskoj?
Godinama su dobronamerni ukazivali da u Humskoj nešto loše događa. Danas, kada se fudbalsko klupko polako odmotava, jasno je da je sadašnje rukovodstvo Partizana ozbiljno zagazilo u krizu, ne samo rezultata već i rukovođenja. Jer, svima je danas očigledno da su se čelnici kluba, onog momenta kada su rešili da kriminalcima ,,širom otvore vrata“ kasnije ponajmanje pitali, pa će ove posledice, od kojih Partizan nikako ne može da pobegne, biti dalekosežne i neizlečive.
,,Politika“ je pre nekoliko godina, baš u ono vreme kada su se u Humskoj pojavili manji problemi, koji su kasnije okružili klub u punom obimu, pisala i o sada već bivšem potpredsedniku kluba, koji je naneo više štete i zla Partizanu nego koristi. Mada mu se ne može osporiti stručnost i veština, da je uspeo ono što mnogi pre njega nisu – da zaštiti stadion koji je danas u punom vlasništvu JSD Partizan. Ali, umesto da stadion kao i do sada bude poligon za mnogobrojne sportske veštine, on je danas postao jazbina za kriminalne grupe, dilere drogom, koje su u jednom momentu bukvalno bile pravi i jedini gospodar mnogobrojne Partizanove familije.
Godinama su u Partizanovoj centralnoj loži sedeli najviđeniji ljudi države i grada, brojni generali. A to istio mesto sa kojeg se pogledom najbolje dopire do igrača, odnedavno je postalo mesto, u koje bez ikakve smetnje i prepreke dolaze i najveći kriminalci. I ne samo da se ti ljudi, sumnjivog morala lako ušunjaju u udobne stolice, već su počeli i da vređaju svoje protivnike, goste, koji takođe sede u toj istoj loži. Šta su za to vreme radili Vučelić i Vazura, kao dva najodgovornija čoveka za današnje haotično stanje u Partizanu? Žmurili su pred navijačko – mafijaškim strukturama, i da nisu mrdnuli prstom. Jer da jesu, odavno bi Velja Nevolja sa svojim saborcima bio tamo gde mu je mesto.
Tek sada možemo da pretpostavimo kako je bilo igračima, trenerima a i radnicima na stadionu, koji su možda dosta toga i primetili ali nisu imali kome da se povere. Jer se boje za svoje živote. Koliko je divnih sportskih radnika prestalo da dolazi na utakmice, koliko bivših fudbalskih asova, koji su najbolje godine svoje mladosti ostavili baš na terenu u Humskoj. I sve to zarad, ne navijača, jer to nisu nikakvi navijači, već kriminalci, koji su okaljali ime kluba, duge i bogate tradicije. Kako će danas – sutra, evropski klubovi koji od leta budu dolazitli u Humsku na utakmice, i kada dobro znaju da je ,,tu negde na stadionu“ bilo leglo narko kartela, gde se prodavala droga, a sumnja se i na nešto mnogo gore…
Partizanov stadion je poslednjih godina, od kada je čuveni restoran ispod istočne tribine zatvoren, gde su godinama dolazili najugledniji gosti Beograda, a popularni upravnik Cobi vodio brigu o svakom detalju, postao mesto dilera, gde su se zapravo udružili nekadašnji navijači Zvezde, Rada, u želji da oteraju prave navijače Partizana, kako bi dalje razvijali svoj posao.
Zašto naše sportske institucije spuštaju glavu na ovaj problem? Gde je ministarstvo sporta, ili čelnici Fudbalskog saveza Srbije? Zašto se ne oglašavaju, makar da daju moralnu podršku svim onim poštenim fudbalskim radnicima u Humskoj, koji su srećom i danas većina u odnosu na onu manjinu, koja je bukvalno razorila klub do temelja. Kada će Milorad Vučelić i Miloš Vazura ponuditi ostavku, jer toliko je razloga za njihov odlazak da ih je stvarno teško nabrojati.
Njihova je sreća što na stadionima još nema navijača. Da ih ima, odavno bi bili oterani. Jer, ovo crno poglavlje Partizana mora pod hitno da se prekine. Uostalom, kakav je to klub koji dozvoli navijaču da javno šamara svog trenera. A upravo to se dogodilo Savi Miloševiću. A takvih postrojavanja bilo je previše, za klub gde se oduvek znali: red, rad i disciplina….
Čemu je služio magacin na Teleoptiku?
Da su kriminalci, kojima je država nedavno stala na put, gospodarili klubom, svedoči i činjenica da su i u SC ,,Partizan – Teleoptik“, uhapšeni Velja i njegovi drugovi mogli da uđu u bilo koje doba dana i noći, a da niko nije smeo da izlazi iz kućice za čuvare. I umesto da to bude poligon za fudbalske veštine tokom zime, u objekat desno od ulazne kapije niko nije smeo da ulazi umesto nazovi navijača.
