Уто. дец 11th, 2018

Željko Matorčević, urednik “Žig info” portala: Još uvek nemam nikakve informacije o napadaču!

Slika pretučenog onlajn novinara iz Grocke Željka Matorčevića, urednika portala “Žig info”, obišla je nedavno Srbiju ali i svet. Napadač koji ga je mučki, s leđa, napao i polomio mu jagodičnu kost još uvek nije uhapšen a pitanje je i da li će ikada biti identifikovan, uhapšen i procesuiran.

To je Srbija danas, otvoreno lovište na svakog nosioca slobodne misli i pisane reči…

Zbog aktuelnosti situacije u kojoj se našao ali i u kojoj se nalazi cela novinarska branša u Srbiji, Matorčević je pristao na ekskluzivni intervju za Rikošet.

Da li je ovo prvi napad na Vas i kome to toliko smetate?

MATORČEVIĆ: Nažalost, ovo nije prvi napad. Napadi su se dešavali i ranije kroz raznorazne načine. Prvo krenu da vam verbalno prete, zatim usledi otkaz na poslu. Kada vas tako unište finansijski, a vi nastavite da i dalje se bavite objektivnim novinarstvom, slede isključenja struje, vode, kanalizacije i svega onoga što je u državnom vlasništvu a da pritom nemate nikakva dugovanja. Kada i to ne da željene rezultate, tj. ako nastavite i dalje da obavljate svoj posao časno onda usledi, verovatno prvo fizički napad kao znak upozorenja a onda možda i ono najgore. A smetam, ne samo ja nego i moje kolege onima o kojima pišemo. Interesantno je da, dok je vlast bila bez naprednjaka, oni su nas „tapšali po ramenima“ i vikali „svaka čast vi ste borci za istinu, samo tako nastavite“, dok su nas oni drugi optuživali da smo produžena ruka tadašnje opozicije, odnosno naprednjaka. Već u junu 2012. godine, u Grockoj na vlast dolaze naprednjaci koji su odmah zahtevali da cenzurišu naše pisanje u zamenu za nekih 40.000 dinara iz budžeta Opštine. Kako nismo, prvenstveno ja, pristali na tako nešto, usledili su mnogi napadi. Moram da se osvrnem i na one bivše, pre naprednjaka, zaista osim nekih blagih ljutnji, nismo imali veće pritiske. Danas ih imamo u oblicima u kojem sam naveo. O sudskim procesima, o tome da ne govorimo. Dva predsednika opštine, obojica naprednjaci, tužili su nas, direktor vodovoda i drugi. Za sada smo dobili dva spora, ostali su u toku.

Da li ima indicija ko je napadač, da li je unajmljen, ko ga je unajmio i koji su motivi napada?

MATORČEVIĆ: Mislim da indicija proizilazi iz svega što sam do sada nabrojao. Postoji policijska istraga, koju ne bih da komentarišem javno. Mogu samo da kažem da je od napada prošlo mesec dana a da ja još uvek nemam precizne informacije o napadaču!

Kakva je medijska i politička situacija u Grockoj?

MATORČEVIĆ: Verovatno kao i u celoj Srbiji – očajna. Nas kao medij niko ne poštuje, mislim na predstavnike vlasti jer ima situacija da nam i zabrane ulaz na raznorazne događaje, dok se, recimo, poštuje portal koji je u rukama predsednika Skupštine opštine u Grockoj. Pritom taj portal ne plaća dažbine državi i ko zna koliko uzima novca iz budžeta Opštine na raznorazne načine. Mi, s druge strane, samo preživljavamo nekako. Ali, verovatno je tu i uspeh, jer ovo ovo radimo iz srca, a ne radi novca.

Kako ocenjujete medijsku situaciju u Srbiji, položaj medija i naročito novinara?

MATORČEVIĆ: Očajna je slika. Vrlo malo medija ima koji su objektivni i koji rade svoj posao profesionalno. Na internetu možete pronaći portale koji se trude da obaveste javnost o dešavanjima, ali onim pravim, u zemlji. Međutim, nacionalna frekvencija je gotovo sva u rukama jednog čoveka. Ostale su, po meni, dnevne novine Danas i još par nedeljnika koji su profesionalni. Što se tiče novinara, tu je slika još očajnija. Finansijski su uništeni i mislim da je tu glavni problem kraha novinarstva. Jer, retki su oni koji će moći da rade praznih stomaka pored svih pretnji. Otud imamo pojavu ružičastih i informerisanih novinara. Za jedno „Živeo vođa“, eto sendviča da se preživi. Ima i onih kojima je taj sendvič gorak i koji će naći načina da prežive, ali je takvih vrlo malo.

Koji su načini, ako su uopśte mogući kada je Srbija u pitanju, da se oslobode mediji u njoj?

MATORČEVIĆ: Iskreno, jedino solidarnost rešava problem. Ali kako sada nema većine, plašim se da ćemo morati da sačekamo neko drugo vreme. U tom vremenu treba biti jako oprezan i potruditi se da svi oni koji su blatili svoju profesiju više ne napišu ni jednu reč za neki medij. Zbog bolje budućnosti, za nauk svim generacijama koje dolaze. Ukoliko to ne uradimo, bojim se da nam nema spasa. 

Vaśa poruka za kraj?

MATORČEVIĆ: Svako u svom životu bi trebalo da ostavi neki trag. Bitno je samo da idemo pravim (realnim, istinskim) putem i da imamo dva prsta obraza. Nema „morao sam“, ko bi mi decu hranio, otplaćivao kredite. Deca uče od roditelja, a oni im pokazuju da je poželjno klečati. Mislimo samo malo o tome..

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »