Vučelić: Ne primam platu, ovo je ljubav

Predsednik FK Partizan Milorad Vučelić kaže da u klubu ne radi za novac već da tu funkciju obavlja zarad časti, a dodaje i da ne vidi ništa loše u tome što su fudbaleri nosili majice sa likom osuđivanog kriminalca. “Dug će biti smanjen”.
Milorad Vučelić, dugogodišnji čovek od poverenja u režimu Slobodana Miloševića, poslednjih godina ponovo je na javnoj sceni – u sportu.
On je za kratko vreme objedinio dve važne funkcije – predsednika Jugoslovenskog sportskog društva Partizan, a od nedavno je i predsednik najvažnije sekcije tog sportskog društva – Fudbalskog kluba.
U intervjuu Televiziji N1, Vučelić je izjavio da ni on, ni članovi Upravnog odbora kluba ne primaju platu.
“Nemam ja platu, ni bilo koji član UO. Ni pre nas, ni sad. Ja sam na ovu funkciju došao zbog časti”, tvrdi on.
Ne vidi logiku u tome da svojom imovinom garantuje za odluke u Partizanu.
“A što bih ja to radio kada ja ne donosim poslovne odluke? Zašto se ponašate kao da ne živite u zemlji koju ja mnogo volim i kao da ne znate da to nije realno?”, uzvratio je novinarki N1.
O finansijskom stanju u klubu, Vučelić je dao tek površno objašnjenje. Kaže da će da ćedug kluba biti manji od 15 miliona evra, odnosno manji od nasleđenog, a da će novac stizati preko sponzora, Evrope i prodaje igrača
“U poslednje dve godine smo smanjili naš dug. Uspećemo da smanjimo dug za milion. Dugujemo manje od Zvezde bar pet puta”, dodao je Vučelić.
On kaže da nisu tačne priče da su igrači odlazili bez obeštećenja. A onda je sam sebi skočio u usta. Evo doslovce šta je izjavio:
“Koješta! To je kao istraživačko novinarstvo… bavljenje na taj način istraživačkim novinarstvom to je čista laž. Ako nije laž, onda je poluistina. Zašto bi bilo koji klub puštao igrače bez obeštećenja sem onda kad se pokaže da igraču istekne ugovor? Otišao je Andrija Živković, što je na dušu bivšj upravi. Kojih 11 igrača je još otišlo? Otišli su oni kojima su istekli ugovori, koje igrači nisu želeli, otići će sada Grega Balažic… Ali to je manir medija ovde, sravniti sa zemljom, samo destrukcija…”.
Netačno je, ističe Vučelić, da su ljudi u klubovima najveći protivnici privatizacije u sportu.
“Naprotiv! To je pogrešno mišljenje. Treba naći model privatizacije, to je dragoceno. Taj neko ko to bude uspeo, ko napravi pravičan proces, treba da dobije neku veliku nagradu, ne Nobelovu nagradu, ali sigurno neku veliku regionalnu nagradu. Država tu mora da se umeša, da se donese zakon, da se naprave prave procene… Ima mnogo teškoća i nije čudno što premijer ustukne pred tim velikim problemom”, kaže Vučelić.
Upitan o prijavi koju je podneo bivši fudbaler, trener i sportski direktor Nenad Bjeković protiv Vučelića, smatrajući da je izabran za predsednika kluba na nelegalan način jer nije bilo kvoruma, novi prvi čovek crno-belih je odgovorio da je to “potez očajnika”.
“Nema tu ništa što bi bilo nelegalno i što nije saobražnjeno svim ranijim izborima i pravilima koja postoje”, ističe on, dodajući pak da najveći problemi nastaju kad probate da uradite nesto legalno i to ne samo u fudbalu.
O teškim rečima među suprostavljenim strujama u Partizanu, Vučelić kaže da on nikada nikoga nije vređao, ali da je “ponekad bio prinuđen da odgovori ponekom gorkom reči”.
“Većina njih voli Partizan, ali uvek postoje sumnjivi načini ljubavi, znate kao između žene i muškarca. Ovde ima puno interesa i bilo je nekih političkih implikacija da neko vrši neku funkciju a pozivajući se na režim i na visoko pozicionare ljude u režimu pokušava da nešto reši. To je radila ova strana koja je izgubila”, tvrdi on.
Govorio je i o majicama sa likom ubijenog Aleksandra Stankovića, koji je važio za “vođu navijača Partizana”, a koji je bio pravosnažno osuđen na pet godina zatvora zbog droge.
Vučelić, koji se pojavio na sahrani Stankovića, kaže da ne vidi ništa sporno u tome što su fudbaleri nosili majice sa njegovim likom, kao ni u tome što su predstavnici uprave bili na njegovoj sahrani.
“Majice su sami igrači odlučili da ponesu, a doneli su im ih navijači. I ne vidim zašto se na tome toliko insistira”, kaže Vučelić i dodaje:
“Fudbala nema bez navijača. Znate kako, glumci u pozorištu ne znaju ko im sedi u publici. Ja sam bio u subotu na koncertu londonske Filharmonije u Frankfurtu, možda je u publcii bilo ljudi koji su bili osuđeni. Njima se dirigent klanjao. Tako je i sa navijačima . Bez navijača stadionu deluju sablasno. Oni nisu ljudi koji su po definiciji kriminalno postavljeni… Mi ne znamo ko su oni, Nisam ja za personalne kartone navijača”, kaže Vučelić.
A što se čitulje ne daje ostalim navijačima Partizana?
“Kako da ne damo čitulje jednom od vođi navijača? Nema nijedne majke kojoj ne bih izjavio saučešće a da sam znao njenog sina. Video sam Stankovića u dva, tri navrata. U poslednje vreme ga nisam video. Znao sam ko je. Njegova majka je ugledni medicinski radnik. Čovek je pet, šest godina bio vođa navijača Partizana. Ne vidim u čemu je problem. Otišao sam i u svojstvu predsednika Partizana i u ličnom svojstvu da izjavim saučešće majci i odam poštu mrtvom čoveku. Vazura je išao iz istih razloga kao i ja, a igrači koji su nosili majice su možda imali razlog više”.
A to što je povezan sa narko klanovima?
“Otkudsam ja to znao? To su svi videli tek kad je ubijen”, kaže Vučelić.
Kakva se poruka šalje javnosti, jer je reč o čoveku koji je bio osuđen za prodaju droge?
“Time šaljemo najlepšu moguću poruku ljudskog čina u trenutku nečije smrti. Niko sa njim nije učestvovao ni u kakvim poslovima, Partizan nije deo njegovog poslovanja, već dela njegovog života kao navijača”.
Vučelić se osvrnuo i na slučaj ubistva navijača francuskog Tuluza Brisa Tatona:
“Partizan je loše reagovao kada je političkom kampanjom zbog ubistva Borisa Tatona kriminalizovana cela južna tribina i kada je na silu, iz političkih razloga žutog režima i Borisa Tadića, osuđeno 14 ljudi. Ni Julija Cezara nije ubilo onoliko senatora. Učinjena je ogromna nepravda”.
EVO CELOG INTERVJUA
Izvor

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Politika

Vesti iz politike

Dačić spiskao milijardu evra za antipromociju Kosova?!

Za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova, dakle, Srbija je morala da plati makar 20 do 30 miliona dolara više po državi od cene koju je platilo Kosovo za priznanje, što znači da je Srbija izdvojila najmanje 800 miliona dolara u te svrhe, a neki izvori kažu da je ta suma veća čak i od milijardu evra!

Translate »
%d bloggers like this: