Пон. нов 12th, 2018

Marko Milićev: Šta bi promenilo da kažem čiji auto sam vozio?!

Marko Milićev (38) koji je osuđen na četiri i po godine zatvora jer je u julu 2014. godine “mini-kantrimenom” pokosio Luku Jovanovića (21) prvi put se obratio javnosti

U pismu koje je poslao iz požarevačkog zatvora Zabela izneo je detalje koji su intrigirali javnost godinama unazad.

Osuđeni za saobraćajnu nesreću na Brankovom mostu, napisao je čitko, pedantno pismo sitnim slovima.

PRVI I POSLEDNJI PUT

– Prinuđen sam da se nakon četiri godine nakon saobraćajne nesreće prvi put, nadam se i poslednji, obratim javnosti u pokušaju da okončam sve spekulacije, intrige, uvrede i neistine koje prate ovaj slučaj. Tokom proteklog vremena moji branioci, porodica, ljudi iz okruženja i ja nismo želeli da istupamo u javnosti, niti da na bilo koji način ovaj postupak vodimo van sudnice, gde mu je i bilo mesto – započeo je pismo Marko Milićev.

Nakon što je izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je poginuo mladić koji je tek počeo da živi, Milićev je pobegao sa mesta udesa. Nije se zaustavio da vidi da li nesrećnom Luki treba pomoć. Da je stao, možda bi mu spasio život… Ali nije…

Milićev je nastavio da piše pismo smirenom rukom i da upoređuje saobraćajnu nesreću sa čijeg je lica mesta pobegao, sa drugim u kojima su učesnici ljudski stali i pomogli drugom čoveku.

 Sa druge strane, od saobraćajne nesreće, jedne od 600 koliko se dogodi godišnje, napravljen je nekakav štampani rijaliti šou u kome je sve dozvoljeno. Objavljene su svakakve uvrede i laži, diskreditovale su se osobe koje nemaju nikakve veze sa ovim slučajem, ubirani su jeftini politički poeni, vršen je pritisak na sud… – napisao je Milićev koji je nakon smrti Luke Jovanovića pobegao u Kinu.

Posle četiri godine Milićev je odlučio da “otvori dušu” za javnost i da “objasni da je na sud izvršen pritisak”.

– Nakon davanja mog iskaza, koji je trajao više od četiri sata, prisutni predstavnici medija su selektivno izvukli i objavili nekoliko rečenica, nakon čega je ostao utisak da nismo bili u istoj sudnici. Takav vid “izveštavanja” trajao je tokom celog postupka. Da li je to isti princip po kom niko od prisutnih novinara nije preneo, a kamoli kritikovao ono što je uneto u zapisnik na završnom ročištu, a to je sadržina mejla Zorića u kome se nalazi članak sastavljen i spreman za objavu, koji je on tim putem prosleđivao medijima? – izneo je svoje mišljenje Milićev iz Zabele o “nepravdi” koja mu je učinjena nakon što je mini-kantrimenom pokosio Luku i pobegao sa lica mesta.

Pismo je nastavio u istom tonu. Čak je i postavio pitanje o svojim pravima. A pored toga se zapitao i da li bi javnosti bio “zanimljiv” njegov slučaj pošto smatra da su mu povređena prava. Da li je trebalo da javnost razmišlja kako se oseća osoba koja je u bekstvu nakon što je pokosila mladića na Brankovom mostu?

– Između ostalog, u njemu je imenovana sudija Galić, komentarisale su se i osuđivale zakonske sudske odluke, čime je putem medija i javnosti vršen pritisak na sud. Da li bi podjednako interesovanje javnosti bilo i za moje protivpravno “dovođenje” iz Kine u Srbiju, mimo postupka ekstradicije?

Ili rešenje Kasacionog suda da zahtev za zaštitu zakonitosti na pomenuto nedvosmisleno kršenje procedura i zakonskih mehanizama odbaci kao zakasnelo, iako je on izjavljen u zakonskom roku?! – zapitao se Marko Milićev.

Milićev je pismo napisao jer je osetio “moralnu obavezu”, ali ne prema porodici Luke Jovanovića već prema ljudima čija su se imena pominjala povodom njegovog slučaja.

– Svako ko je iole upućen u ovaj slučaj ili je imao uvid u predmet zna da je u njemu sve jasno, kao što je jasno da po zakonu nisam u obavezi da navedem vlasnika vozila. Postavljam pitanje: da li bi nečije ime bilo šta promenilo?! – zapitao se Milićev možda nesvestan da je jednu porodicu zavio u crno a da se jedan život zauvek ugasio.

I nastavio je sa “moralom”.

– Ili bi to bila još samo jedna osoba više koja bi doživela medijski linč i osetila punu snagu onoga što može da učini “sedma sila”, a da pritom nije imala nikakvo učešće u ovoj saobraćajnoj nesreći. Osećam moralnu obavezu i želim jasno da kažem da porodice Divac, Vučić, Stefanović, Bajrušević i ostale osobe kojima se u javnosti licitiralo nemaju nikakvu vezu, odnosno dodirnu tačku bilo sa mnom, udesom ili vozilom. To odgovorno tvrdim – napisao je Marko Milićev.

Na samom kraju pisma Milićev je možda pokazao kajanje. Možda je pismo pisao od onog što je njemu najbitnije ka onom što smatra manje važnim. Takođe je izneo da Luka nije umro samo zbog njegove greške.

– Sve što sam imao da kažem vezano za saobraćajnu nesreću rekao sam na sudu. Jedina osoba sa kojom mogu da razgovaram na tu temu je gospodin Bojan Jovanović zato što je sudbina sa lakoćom mogla da postavi mog oca, ili nečijeg drugog, na njegovo mesto. Činjenica je da su te kobne noći pre četiri godine načinjene mnoge greške, ne samo sa moje strane, i da je splet nesrećnih okolnosti doveo do saobraćajne nezgode u kojoj je Luka stradao – izneo je svoj stav vozač “kantrimena”.

Luku i njegovog oca koji je stajao danima na Brankovom mostu sa nadom da će se naći vozač koji je usmrtio njegovo čedo, Milićev je pomenuo tek na kraju teksta.

– Više od svega bih voleo da postoji način da se to promeni. Luke više nema, i to je teret koji ću ja nositi zauvek. Želim javno da se izvinim svima. Na prvom mestu Lukinoj porodici i prijateljima, zatim posrednim i neposrednim učesnicima u ovoj nesreći, kako i onima koji su nedužni i bez ikakvog razloga uvučeni u nju – završio je vozač “kantrimena” Marko Milićev.

NAKON PISMA OGLASIO SE LUKIN OTAC

Nakon pisma Marka Milićeva, oglasio se i Bojan Jovanović, Lukin otac koji smatra da Milićev i dalje krije “pravog ubicu”, te da ukoliko želi da se iskupi, treba da prestane da laže i konačno prizna čiji je “kantrimen” i gde je završio.

Bojan Jovanović na mestu nesreće sa fotografijom sina Luke

– Valjda je najnormalnije da kaže sve što zna. Ako se već kaje zbog čitave situacije, treba da kaže istinu i to je jedino ispravno. Ako ćuti znači da nešto krije i meni to automatski govori da je on i dalje kriv! – rekao je Jovanović medijima.
On smatra da Milićev krije pravog krivca za ubistvo njegovog sina, i da to oseti na svakom suđenju.
– Ja ne mislim da je on kriv. I dok smo se susretali u sudnici za vreme suđenja, nešto mi je govorilo da on nije ubio mog sina, ali osećaj nekada zna da prevari..
Da podsetimo, Milićev je osuđen na četiri i po godine zatvora jer je u julu 2014. godine “kantrimenom” usmrtio Luku Jovanovića na Brankovom mostu, a potom pobegao sa lica mesta i iz države. Pošto je izdržao dve trećine kazne zatvora, podneo je nedavno molbu za uslovni otpust, što mu zakon dozvoljava. Ipak, krajnju odluku doneće Treći osnovni sud u Beogradu.

1 thought on “Marko Milićev: Šta bi promenilo da kažem čiji auto sam vozio?!

  1. Kako je moguće da u Kini nije nikad objavljeno ništa o hapšenju stranog begunca od pravde koji je ekstardiran natrag na mesto zločina da mu se sudi?

    Uostalom, ako Narodna Republika Kine možda ne bi na zahtev novinara dostavila podatke o tome kad je Milićev navodno ušao tamo, Hong Kong — preko kojeg je navodno putovao i odakle je navodno ušao u NR Kinu — je mnogo transparentniji i siguran sam da bi novinar koji je ozbiljno zainteresovan mogao od honkonške policije da dobije podatke o (eventualnom) ulasku Milićeva na tu teritoriju i izlasku iz nje u NR Kinu.

    Podsećam da u to vreme nije bilo bezviznog režima za građane Srbije za NR Kinu uopšte, a za Hong Kong je bila dozvola od 14 dana, s tim da su se često na granici proveravali srpski pasoši jer je tek 2014. ili možda 2013. uveden bezvizni režim s Hong Kongom, dakle nije išlo kao sa zapadnim pasošem gde bi Honghonžani samo lupili pečat za 2 sekunde.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »