Пон. нов 19th, 2018

I loše stvari su obeležile burnu 2017. godinu

Sportska godina za nama bila je bogata, radovali smo se uspesima naših sportista, ali i pored lepih stvari i one loše, obeležile su burnu 2017. godinu.

Sportska 2017. godine ostaće upisana kao rekordna u istoriji srpskog sporta sa 44 osvojene medalje na velikim takmičenjima, pamtićemo je i po plasmanu fudbalera na Mundijal u Rusiji, uspesima Zvezde i Partizana na evropskoj sceni, ali i po onim “nesportskim” dešavanjima.

“Krvavi derbi”

Iako je ove godine srpski fudbal doživeo renesansu plasmanom reprezentacije na Mundijal, te prvim zajedničkim prolećem Partizana i Zvezde u evrokupovima, huligani su ti zbog kojih svet naš fudbal gleda samo kroz prizmu nasilja.

“Krvava bitka”, “Erupcija nasilja“, “Najhaotičniji derbi” su naslovi kojima su evropski, pre svega britanski mediji ispratili 156. okršaj beogradskih velikana.

Poslednji meč jesenjeg dela prvenstva završen je nerešenim rezultatom 1:1, ali je fudbal ostao u drugom planu, a krvave slike i huligani u prvom.

Tokom meča, na južnoj tribini došlo je do velike tuče huligana, a ispostaviće se da to nisu “domaći” već “strani” huligani, preciznije državljani Hrvatske.

Huligani su bili skinuti do gaća, čak su i paljeni bakljama, a kasnije su izbačeni sa tribine, kada ih je žandarmerija sprovela van stadiona u Humskoj.

Pored užasnih slika najpotresnija scena jeste da je i jedno dete bilo svedok užasnih scena.

Kada je počela užasna tuča na “jugu”, popaljene su i baklje koje su pojedinici koristili u sukobu. a u središtu tuče stajao je jedan otac sa detetom na ramenima.

Sve ovo dovelo je do niz drugih pitanja i da li država može (i želi) da se obračuna sa huliganima i organizovanim grupama sa tribina, šta se podrazumeva pod pojmom “navijač”, kao i to koliko se sprovode zakoni u Srbiji.

Slučaj Muslin

Srbija je ove godine izborila plasman na Mundijalu, ali je pozitivna euforija izostala zbog “slučaja Muslina”.

Starsportphoto
Slavoljub Muslin je sa ‘Orlovima’ vratio veru u reprezentaciju, ali je kao grom iz vedra neba odjeknula vest da je Fudbalski savez Srbije sporazuno raskinuo saradnju sa 64-godišnjim stručnjakom.

“Slučaj Muslin” bila je glavna tema medija,, a do epiloga razlaza javnost je saznala posle višenedeljnih spekulacija i nagađanja.

Slavoljub Muslin smenjen je sa mesta selektora Srbije jer FSS nije želeo da rizikuje i izgubi talente poput Sergeja Milinković-Savića i Nemanje Radonjića otkrio je Kokeza dva meseca posle smene doskorašnjeg selektora ‘Orlova’.

Ko god da je „kriv“ za ovaj slučaj sigurno je ova priča mogla da se završi i bez „srpskog rijalitija“.

“Rat saopštenjima”

Ni čelnici Partizana i Crvene zvezde ni u ovoj godini nisu mogli bez međusobnih prepucavanja.

Klubovi su imali odličnu sezonu na međunarodnoj sceni i prvi put u istoriji Srbija će imati dva predstavnika u drugoj fazi Lige Evrope.

Međutim, Nova godina nije donela novine u odnosima dva kluba, pa su rukovodstva u javnosti razmenjivala „teške” reči i međusobne optužbe za mnoge stvari, a najveće kritike su upućene za suđenje.

Vrlo često autori prelaze granice dobrog ukusa.

Da li je istina da je Crvena zvezda svoju prvu prijateljsku utakmicu odigrala u Albaniji, neposredno nakon što je osnovana u martu 1945, u jeku završnice narodnooslobodilačke borbe koju su krvlju vodile partizanske jedinice, ne stižući, pri tom, da oslobađaju Jasenovac i da se istovremeno osnuju i igraju u državi koja je ratovala na strani Trećeg Rajha?”, pitali su se ne tako davno u Partizanu, prozivajući u isto vreme jednog predsednika Skupštine Crvene zvezde i upravnika Golog otoka, na kojem je bilo najviše Srba.

Takođe, ni Crvena Zvezda nije ostala “dužna” rivalu:

“…A imali bismo još mnogo toga da kažemo o tome ko je gde bio 1941. i 1945. godine; reprezentativci čije fašističke tvorevine su činili okosnicu nečijeg fudbalskog tima (zato je izvesnom Vuletiću verovatno i bitan Blajburg, jer tamo su našli dve trećine tima); za koga je navijao Knin… predsednik kog kluba je kasnije bio predsednik jedne države koja je veličala, gle čuda, onu istu fašističku tvorevinu… ko je koliko puta bio na Kosovu posle 1999. godine, kao i ko je bio idol jednog juga, a sada je predsednik nečijeg fudbalskog saveza.

“Rat saopštenjima” je otišao toliko daleko da je klubovima izreknuta milionska kazna.

Novak Đoković – sportska godina za zaborav

Najbolji srpski i jedan od najboljih svetskih tenisera Novak Đoković imao je godinu za zaborav u profesionalnoj karijeri.

Getty Images
On je sezonu počeo kao drugi na svetu, ali je pretrpeo nekoliko iznenađujućih poraza i posle serije problema odlučio da je ranije završi.

Đoković je 26. jula saopštio da zbog povrede lakta više neće igrati 2017. godine, a na njenom kraju je bio 12. na ATP listi.

Povratak na teren je najavljen i na turniru u Abu Dabiju će se vratiti, a očekuje se da naredne godine bude u prepoznatljivoj formi.

Srbija je pred kraj godine dobila novu tenisku zvezdu u vidu Filipa Krajinovića, koji je stigao do finala turnira u Parizu, a potom i 33. mesta na ATP listi. Najavio je da će se naredne sezone boriti za mesto među deset najboljih.

Ivana Španović i zihernadla

Naša najbolja srpska atletičarka godinu za nama obeležila je trijumfom u Dijamantskoj ligi.

Međuim, Svetsko prvenstvo u Londonu pamtiće Ivana više nego drugi.

Getty Images
Da nije bilo jedne zihernadle, Ivana Španović ostvarila bi rezultat godine. Ivana je u poslednjoj seriji finala skočila više od sedam metara, dovoljno za svetsko zlato, ali je zihernadla kojom je broj zakačila za dres otpala, ostavila trag u pesku, pa Ivanin rezultat nije bio dovoljan čak ni za medalju.

Usledila je žalba, odbijena, još jedna, kasnije, takođe odbijena, a mi ćemo Svetsko prvenstvo pamtiti po tom detalju.

Izvor i foto B92

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Translate »