ENERGETSKA TRANZICIJA U SRBIJI JE MOGUĆA

Projekti u oblasti bioenergije u Srbiji su kompleksni, ali izvodljivi, a za to je ključna razmena iskustava iz prakse i upoznavanje sa uspešnim poslovnim modelima – zaključeno je na konferenciji “Poslovni modeli za realizaciju održivih projekata u oblasti bioenergije” održanoj danas u Privrednoj komori Srbije u Beogradu. Na konferenciji su se okupili predstavnici državnih institucija, lokalnih samouprava, privrednici i eksperti iz Srbije i inostranstva.

Skup su, uz podršku Kancelarije za javna ulaganja Republike Srbije, organizovali Privredna komora Srbije, Stalna konferencija gradova i opština u okviru projekta “BioVill” i program “Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji”, koji u okviru nemačke razvojne saradnje sprovodi GIZ.

U okviru postojeće zakonske regulative u Srbiji moguće je realizovati projekte upotrebe biomase za grejanje javnih objekata. To dokazuju primeri Priboja i Pirota. Ovi gradovi istovremeno potvrđuju da upravo organi lokalne vlasti kreiraju okruženje neophodno za razvoj i implementaciju ovih projekata. Njihova motivacija je, pre svega, ekonomska ušteda, smanjenje zagađenja, veća efikasnost i niži troškovi održavanja, a naročito vizija prelaska na korišćenje zelenih energija“, rekla je na konferenciji Milica Vukadinović, stručni savetnik GIZ-ovog programa „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji.”

Važnost strateškog opredeljenja gradova i opština za uspeh projekata u oblasti bioneregije, potvrdio je i Miodrag Gluščević, predstavnik Stalne konferencije gradova i opština:”Po Zakonu o energetici toplotna energija je u nadležnosti lokalne samouprave, a novi Zakon o stanovanju i održavanju stambenih zgrada daje im u zadatak da savetuju građane o pitanjima energetske efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije i tako podižu svest građana o važnosti energetske tranzicije. Da bi opštine krenule putem kojim su krenuli Priboj, Pirot, Vrbas, Kragujevac i Šabac potrebno je da postoji politička volja i razumevanje ove problematike. Takođe važan je i kapacitet lokalnih samouprava da iznesu čitav proces planiranja, tehničke dokumentacije i obezbeđivanja finansijskih sredstava.”

Ekonomski aspekt projekata u oblasti bioenergije posebno je podvukao Kristijan Litalik (Christian Letalik) iz C.A.R.M.E.N udruženja iz Nemačke . “Pored svih ostalih aspekata, kod biomase veoma je važna kalkulacija cene. Cena mazuta je izuzetno nestabilna i ima tendenciju rasta, za razliku od biomase koja ima uravnoteženu cenu, često sa tendencijom pada.”.

Posebna pažnja tokom konferencije posvećena je konceptima energetskog zadrugarstva i javno-privatnim partnerstvima za isporuku toplotne energije. Prof. Dr-Ing. Frаnk Šolvin (Frank Scholwin),iz Instituta zа biogаs, uprаvljаnje otpаdom i energetiku iz Vаjmara, ukazao je da 50% energije iz obnovljivih izvora u Nemačkoj dolazi iz energetskih zadruga. “Prednost ovog modela je u tome što u njemu mogu učestvovati svi građani i što direktno podstiče ekonomski razvoj lokalne zajednice i otvaranje novih radnih mesta,” rekao je profesor Šolvin.

Na konferenciji su. između ostalih, predstavljeni primeri bioenergetskog sela Busingen u Nemačkoj, ali i sela Kostojevići u opštini Bajina Bašta, jedinog sela u Srbiji koje ima sistem daljinskog grejanja i za koji je urađen koncept kako da postane energetski nezavisno.

Selo Kostojevići je jedino selo u Srbiji koje se toplotnom energijom snabdeva iz toplane. Prelaskom toplane sa mazuta na biomasu ostvariće se finansijske uštede, novac će se zadržati u lokalnoj zajednici jer u selu ima dosta šumovlasnika, a istovremeno doprineće se i smanjenju zagađanja i održanju biodiverziteta. Posledično se očekuje se da će koncept bioenergetskog sela doprineti i daljem razvoju lokalne sredine u svim oblastima privrede i turizma. Model sela Kostojevići u budućnosti će biti od koristi i drugim lokalnim zajednicama koje se odluče na ovakav korak”, kaže Dragana Ivanović, predstavnik Opštine Bajina Bašta

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Politika

Vesti iz politike

Dačić spiskao milijardu evra za antipromociju Kosova?!

Za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova, dakle, Srbija je morala da plati makar 20 do 30 miliona dolara više po državi od cene koju je platilo Kosovo za priznanje, što znači da je Srbija izdvojila najmanje 800 miliona dolara u te svrhe, a neki izvori kažu da je ta suma veća čak i od milijardu evra!

Translate »
%d bloggers like this: